Centar za hipertenziju

Kardiovaskularne bolesti (KVB) predstavljaju vodeći uzrok umiranja u svim delovima sveta, osim u subsaharskoj Africi gde dominiraju zarazne bolesti. U Evropi  30 % svih uzroka smrti predstavljaju kardiovaskularne bolesti. Najveća stopa smrtnosti od KVB se registruje u Rusiji i bivšim socijalističkim republikama, uključujući i Srbiju. U odnosu na postojeći trend, procenjuje se da će do 2020. godine KVB učestvovati u ukupnom mortalitetu sa 36%. Arterijska hipertenzija sa svojim komplikacijama (ishemijska bolest srca, kardiomiopatije, cerebrovaskularna oboljenja) je vodeći faktor kardiovaskularnog mortaliteta. Danas se smatra najčešćom nezaraznom bolešću u svetu od koje boluje oko milijardu ljudi sa očekivanim porastom na 1.56 milijardi stanovnika do 2025. godine. Statistika u Srbiji je još poraznija, jer prema poslednjim podacima oko polovine odrasle populacije ima ovu bolest.

Arterijska hipertenzija (povišeni krvni pritisak ili samo hipertenzija) se definiše kao stanje u kome su obe ili jedna komponenta krvnog pritiska povišene iznad vrednosti koje su označene kao normalne. Pri tome su normalne vrednosti za sistolni krvni pritisak < 140 mmHg, a za dijastolni < 90 mmHg. U odnosu na srednje vrednosti arterijskog krvnog pritiska merenog na dva ili više uzastopnih pregleda klasifikacija arterijske hipertenije je napravljena prema američkim i evropsim preporukama ali im je zajedničko da je povišeni krvni pritisak veći od 140/90mmHg.

Izolovana sistolna hipertenzija je stanje u kojem je sistolni krvni pritisak ≥ 140 mmHg, a dijastolni ≤ 90 mmHg.

Izolovana dijastolna hipertenzija je stanje u kojem je sistolni krvni pritisak ≤ 140 mmHg, a dijastolni ≥ 90 mmHg.

Hipertenzija je hronična, progresivna i neizlečiva bolest. Na tome treba insistirati kod edukacije pacijenata kada je reč o lečenju ove bolesti. Korekcijom nekih životnih stilova i redovnim uzimanjem terapije bolest može da se stavi pod kontrolu, neke komplikacije se izbegavaju, druge se odlažu za kasniji životni period ili je njihov uticaj smanjen. Oštećenje ciljnih organa nastaje kao posledica dugotrajnog delovanja hipertenzije.

Rizik raste sa povećanjem krvnog pritiska, dužinom trajanja hipertenzije i od prisustva ili odsustva drugih faktora rizika. Najčešče komplikacije hipertenzije nastaju kao posledcica oštećenja mozga (ishemijski moždani udar i intrakranijalna hemoragija), srca (ishemijska bolest srca, infarkt miokarda, srčana insuficijencija, hipertrofija leve komore, pojava aritmija i naprasne srčane smrti), bubrega (hipertenzivna nefroskleroza, hronična bubrežna insuficijencija) i očiju (retinopatija).

Dijagnoza arterijske hipertenzije se postavlja na osnovu više merenja. Nikako ne postavljati dijagnozu na osnovu samo jednog merenja, a naročito ne samo merenja u ambulanti. Merenja je potrebno izvršiti u različitim momentima kao i  u različitom okruženju (kod kuće, na poslu, u ambulanti).

  Prilikom merenja krvnog pritiska moraju da se poštuju neki opšti principi.

Pritisak se najčešće meri na nadlaktici (kubitalna arterija) na obe ruke. Pacijent se nalazi u sedećem, položaju, relaksiran i minimalno nakon 5 minuta odmora. Mere se najamnje dve vrednosti u razmaku od oko 2 minuta. Fiziološka razlika između dve ruke je do 10 mmHg. Zvanična vrednost je ona koja je viša. Ukoliko je razlika u pritiscima na obe ruke veća potrebno je izvršiti dodatna merenja do dobijanja rezultata koji su ujednačeni. Dva poslednja merenja će predstavljati zvaničnu vrednost krvnog pritiska. Merenje se vrši odgovarajućom aparaturom.  Kod nas su još uvek u širokoj upotrebi živini manometri sa manžetnom. Njihova uoptreba se polako napušta zbog toksičnosti žive i njihovo mesto sve više zauzimaju automatski (digitalni) manometri.

 Vrednosti krvnog pritiska merenog automatskim manometrima su nešto niže u odnosu na one merene živinim manometrima, a razlika je izraženija kod starije populacije (≥ 65 godina).

VEOMA JE BITNO znati a imajući u vidu  to da krvni pritisak karakterišu velike spontane varijacije u toku dana, meseca pa i godine, ne postoje jasni kritrerijumi nakon koliko merenja se postavlja dijagnoza hipertenzije, tim pre ukoliko ne postoji oštećenje ciljnih organa. Preporuke se kreću od 14 do 25 i više merenja u periodu od 7 dana tako da se pritisak meri više puta dnevno, u isto ili bar približno vreme. Obavezna su jutarnja i večernja merenja. U svakom slučaju, kada se prilikom jednog merenja krvnog pritiska dobiju povišene vrednosti neophodna su bar još dva merenja na uzastopnim pregledima da bi se postavila dijagnoza hipertenzije.

Da bi se izbegla „hipertenzije belog mantila“   potrebno je uraditi 24-časovno ambulatorno merenje krvnog pritiska. U slučaju tehničkih poteškoća (npr. nedostatak opreme) merenje u ordinaciji treba da izvodi medicinska sestra ili tehničar. Jedina prava alternativa 24-časovnom AMP monitoringu je samomerenje krvnog pritiska kod kuće. Međutim, mali broj aparata za merenje pritiska kod kuće zadovoljavaju međunarodne kriterijume u pogledu standardizacije.

Sa druge strane  postoje i slučajevi kada se u ambulantnim uslovima mere normalne, a kod kuće bolesnici beleže povišene vrednosti krvnog pritiska. Ovaj fenomen koji je suprotan „hipertenziji belih matila“ je označen kao „maskirana hipertenzija“. Javlja se kod 10 do 40 % osoba koje imaju normalne vrednosti krvnog pritiska merenog na klasičan način i najčešće se dijagnostikuje 24-časovnim AMP monitoringom. Značaj ovog fenomena leži u činjenici da ovi pacijenti imaju povišen kardiovaskularni rizik.

Terapija hipertenzije podrazumeva primenu mera higijensko-dijetetskog režima,    edukaciju pacijenata i  pravilnu upotrebu lekova uz  telefonske i video konsultacije sa Vašim kardiologom.

Imajući u vidu činjenicu da je hipertenzija multifaktorijalne etiologije potreban je mutidisciplinaran tim lekara za lečenje hipertenzije. Tu spadaju pored kardiologa i endokrinolog, nefrolog,neurolog, oftalmolog,psihijatar, neurolog, dijetetičar-nutricionista.

Sta nam je bitno za postavljanje dijagnoze hipertenzije-povišenog krvnog pritiska?

-Precizno merenje krvnog pritiska podrazumeva: odgovarajuću pripremu bolesnika, kvalitetan aparat za merenje (preporučuje se kalibrisan živin sfingomanometar sa manžetnom odgovarajuće širine) kao i višestruka merenja krvnog pritiska. Priprema bolesnika obuhvata: odgovarajući ambijent i temperaturu sobe pri merenju, uzdržavanje od pušenja, konzumiranja kafe, fizičke aktivnosti i drugog stresa najmanje 30 min pre merenja krvnog pritiska. Guma manžetne mora da obuhvati najmanje 80% obima ruke i potrebno je postići “naduvavanje “ manžetne do vrednosti dovoljno visoke da bi se izgubio puls radijalne arterije.

AMBULATORNO MERENJE KRVNOG PRITISKA (AMP)

 AMP predstavlja neinvazivnu metodu zasnovanu na mobilnom uređaju koji automatski registruje krvni pritisak u periodu od 24 do 48 časova u pravilnim vremeskim razmacima koji u toku dana iznose 15 – 20 minuta, a noću 30 – 60 minuta. 

Kardiološki pregled sa EKG monitoringom i analizom elektrokardiograma

Dijagnostikovanje oštećenja ciljnih organa:

  • Ehokardiografski pregled   
  • Test fizičkim opterećenjem (Ergo test
  • 24-časovni ili višednevni Holter EKG-a.

Kolor dopler karotidnih i vertebralnih arterija.