CENTAR ZA METABOLIČKI SINDROM

Metabolički sindrom je skup poremećaja koji obuhvata abdominalni (centralni) tip gojaznosti,povišen krvni pritisak, povećane trigliceride (masti), smanjen „dobar“ HDL holesterol, I neosetljivost na insulin. Osobe koje pate od ovog sindroma imaju povećan rizik za oboljevanje od bolesti srca, krvnih sudova i dijabetesa tip II. Metabolički sindrom se definiše postojanjem tri ili više kriterijuma:

– glukoza (šećer) >/=5.6 mmol/L
– serumski trigliceridi >/= 1.7 mmol/L
– serumski HDL holesterol < 1.04 mmol/L
– krvni pritisak >/= 130/85 mm Hg
– obim struka > 94 cm kod muškaraca ili >80 cm kod žena

Od metaboličkog sindroma boluje 20-25% odraslih,ali procenat ove bolesti je u porastu u svim zemljama u kojima se stanovništvo hrani pretežno hranom bogatom ugljenim hidratima, kao I zbog nedovoljne fizičke aktivnosti. U svetu 3.2 miliona ljudi godišnje umre od komplikacija ovog sindroma.

• TRETMAN METABOLIČKOG SINDROMA 
• Gubitak težine — Tretman metaboličkog sindroma obično obuhvata gubitak težine i pojačanu fizičku aktivnosti. Ishrana treba da bude siromašna mastima i holesterolom.
• Tretman kardiovaskularnih faktora rizika kao što su visoki krvni pritisak i holesterol, ako ti problemi i dalje postoje i nakon započetog programa fizičke aktivnosti.
• Redukcija rizika povezanih sa metaboličkim sindromom može da se postigne pomoću nekoliko dijetarnih pristupa:
• Mediteranski način ishrane je bogat voćem, povrćem, koštunjavim plodovima, integralnim žitaricama i maslinovim uljem. Ovakav način ishrane može da pomogne u redukciji težine, krvnog pritiska, lipida i poboljšavanju znakova insulinske rezistencije.
• DASH (Dijetarni pristup zaustavljanju hipertenzije) dijeta može da redukuje krvni pritisak, težinu i nivoe lipida i glukoze u gladovanju. DASH dijata ne dozvoljava unos više od 2400 mg natrijuma dnevno, podrazumeva četiri do pet voćnih obroka, četiri do pet obroka povrća, dva do tri obroka mlečnih proizvoda sa malim sadržajem masti, a sva hrana ne sme da ima više od 25 procenata ukupnih msti po obroku.

Vežba — Fizička aktivnost može da pomogne u gubitku težine i redukciji obima stomaka, naročito kod žena. Trenutno se preporučuje barem 30 minuta umerene fizičke aktivnosti kao što je šetnja, svakog dana u nedelji.

Redukcija rizika od nastanka dijabetesa tipa — Gubitak težine (ako je težina prevelika ili ste gojazni) i fizička aktivnost mogu da smanje rizik od nastanka dijabetesa tipa 2.

Redukcija holesterola — Visoki nivoi LDL (lošeg) holesterola povećavaju rizik od bolesti koronarnih arterija. Kod osoba sa metaboličkim sindromom preporučuje se LDL nivo manji od 80 do 100 mg/dL.

Ako dijeta i fizička aktivnost ne redukuju LDL nivoe adekvatno preporučuje se upotreba lekova.

Redukcija krvnog pritiska — Održavanje zdravog krvnog pritiska je značajan cilj, naročito kod osoba sa metaboličkim sindromom.

• Visok krvni pritisak je BP viši od 140/90 mmHg
• Prehipertenzija je BP viši od 120 do 139/80 do 89 mmHg.

Nema preporuka koje se odnose na početak tretmana krvnog pritiska osoba sa metaboličkim sindromom, iako mnogi stručnjaci preporučuju tretman kada je krvni pritisak viši od 130/80 mmHg.

Ako dijeta i fizička aktivnost ne redukuju krvni pritisak adekvatno preporučuje se jedan ili više lekova.

Ostavljanje cigareta — Pušenje cigareta značajno povećava rizika od bolest koronarnih arterija, kao i drugih bolesti. Ostavljanje pušenja se najsnažnije preporučuje.

Prevencija
Od veoma bitnog značaja je redovna telesna aktivnost. Pola sata vežbanja svakog dana ili sat vremena vežbanja svakog drugog dana smanjuje rizik oboljevanja od mnogih bolesti. Najviše se preporučuje rekreativno hodanje, sa postepenim povećanjem predjenih kilometara svakog dana, vožnja bicikla, plivanje ili trčanje prema preporuci lekara.Od velike je važnosti da se telesna težina dovede na normalu a da BMI bude ispod 25. Obim struka treba smanjiti na ispod 94 za muškarce i 80 za žene. Ishranom se može mnogo učiniti, važno je promeniti navike, koristiti biljna ulja koja sadrže nezasićene masne kiseline, jesti puno voća i povrća, slatkiše i testenine svesti na minimum. Za mediteransku ishranu se može reći da pozitivno deluje na srce i krvne sudove i prevenciju metaboličkog sindroma. Potrebno je r Gubitak svega 3-5% telesne mase smanjuje nivo triglicerida i šećera u krvi kao i rizik za nastanak dijabetesa tipa 2. Veći gubitak kilograma reguliše krvni pritisak, snižava nivo LDL holesterola („lošeg“) i povećava nivo  HDL (“dobrog holesterola“ ) Potrebno je redovno kontrolisati krvni pritisak i ići na redovne kontrole kod lekara.

Dokazana je značajno češća učestalost non-diping fenomena kod pacijenata sa metaboličkim sindromom (MS) koja se objašnjava posledičnim promenama u strukturi i funkciji arteriola. Inače, i metabolički sindrom i non-diper fenomen dele zajedničke etiopatogenetske faktore kao što je insulinska rezistencija. Povezanost gojaznosti i arterijske hipertenzije je odavno uočena i dokazana u brojnim istraživanjima. Patogenetski mehanizam koji dovodi do pojave hipertenzije se objašnjava povećanim cardiac outputom i zapreminom krvi kod gojaznih kao i povećanim nadražajem simpatikusa sa višim nivoom serumskih kateholamina. Hipeaktivnost simpatikusa je pouzdan mehanizam za razvoj hipertenzije i nenormalne dnevno-noćne razlike u KP kod gojaznih. Za sada nije utvrđen jasan mehanizam koji objašnjava uticaj gojaznosti na autonomsni nervni sistem. Zna se da gojaznost vodi ka hiperinsulinemiji, a sama hiperinslinemija ima uticaj na aktivacju simpatikusa kao što je već pomenuto

Šta treba izbegavati:

• -Izbegavajte industrijski obrađenu hranu što je više moguće! Ove zaleđene, fino upakovane namirnice siromašne su nutrijentima, a prebogate aditivima i konzervansima (nitratima, nitritima, gumama i veštačkim bojama) koji ne čine ništa dobro organizmu. U studiji koja je sprovedena 2015. godine dokazano je da konzumiranje brze hrane, povećava incidencu za nastanak Metaboličkog sindromakod dece i odraslih.
• -Veštački zaslađivači kao što su Splenda,saharin i sukraloza(E955)su u direktnoj vezi sa pojavom dijabetesa i metaboličkog sindroma. Veliki broj istraživanja sugeriše da učestalo konzumiranje zamena za šećer može dovesti do promena u telesnoj masi u pravcu porasta koji predstavlja prvi korak ka nastanku metaboličkih poremećaja i kardiovaskularnih oboljenja.
• –Dijetalna I gazirana pića sadrže mnoštvo nezdravih, veštačkih zaslađivača i dodataka koji vam prosto ne dozvoljavaju da se odvojite od od njih. Istraživanja pokazuju da je konzumiranje ovih napitaka u direktnoj vezi sa nastankom nekih od komponenti metaboličkog sindromai dijabetesa tipa 2. Prema studiji sprovedenoj 2009. godine svakodnevni unos ovih napitaka je povezan sa 36% većim rizikom od nastanka metaboličkog sindroma i 67% većeg rizika za nastanak dijabetes melitusa tip 2.
• Trans masti- kao što su margarin, konditorski proizvodi keksovi, kolači, mafini i razni kremovi povećavaju nivo LDL holesterolai triglicerida u krvi koji su odgovorni za poremećaje na nivou metabolizma srca i promene u telesnoj masi.
• Rafinisani ugljeni hidrati su najodgovorniji za povećanje nivoa šećera u krvi, nastanak insulinske rezistencije,dijabetesa i metaboličkog sindroma. Šećer, pogotovo onaj koji se koristi kao zaslađivač u napicima predstavlja najveću pretnju za metabolizam.

Povećan unos alkoholnih pića jer je to  ključ za izbegavanje metaboličkog sindroma i održavanje dobrog zdravlja. Limitiranje unosa alkohola može da ima benefit.