Regulacija telesne težine

Terapijska dijeta obolelih od kardiovaskularnih oboljenja

Nepravilna ishrana je važan promenljiv faktor za kardiovaskularna oboljenja. Uticaj ishrane na razvoj ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja odvija se posredno preko uticaja nepravilne ishrane na biološke faktore rizika, odnosno na lipide u plazmi, na krvni pritisak i gojaznost. Evropsko udruženje kardiologa definisalo je cilj da nijedno novorođeno dete u trećem milenijumu ne umre i ne oboli od KVB pre svoje 65. godine. Kao primarnu prevenciju preporučilo je „šifru“ koja glasi:

0-3-5-140-5-3-0, koja upućuje na zdrav način života i kontrolu faktora rizika:

0 – bez pušenja;
3 – preporučuje se najmanje 3 km šetnje dnevno;
5 – preporučeno je imati 5 obroka dnevno sa voćem i povrćem (najmanje 400-600g);
140 – sistolni krvni pritisak manji od 140 mmHg;
5 – ukupni holesterol manji od 5 mmol/l;
3 – LDL holesterol manji od 3 mmol/l;
0 – bez gojaznosti i šećerne bolesti.

Ishranu zdravih osoba u cilju primarne prevencije ateroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja, kao i ishranu osoba sa izraženom aterosklerozom i kardiovaskularnim oboljenjima trebalo bi planirati tako da se dostignu sledeći ciljevi:

  • energija koja potiče od masti manja je od 30% ukupnog unosa energije;
  • zasićene masti čine najviše jednu trećinu ukupnog unosa masti, odnosno ne više od 7% ukupnog energetskog unosa;
  • zasićene masti delimično zameniti mononezasićenim da njihov dnevni unos bude do 20%, i polinezasićenim do 10% ukupnog dnevnog energetskog unosa;
  • povećati unos složenih ugljenih hidrata, tako da u ukupnoj energetskoj vrednosti dnevnog obroka učestvuju sa najmanje 55%;
  • unos holesterolamanji od 200mg na dan.

Uz to, kod gojaznih je neophodno smanjenje telesne mase do preporučenih vrednosti i povećanje unosa antioksidantnih vitamina (C vitamin, vitamin E, beta-karoten) i oligoelemenata (selen, bakar, hrom, cink, magnezijum). Korekcija ishrane mora biti praćena odgovarajućom fizičkom aktivnošću jer se time postiže korekcija telesne mase i poboljšanje lipidnog statusa (odnosno regulisanje još dva faktora rizika za nastanak ateroskleroze).

Fizička aktivnost se prilagođava trenutnom stanju kardiovaskularnog sistema bolesnika.

Dijeta za povišeni krvni pritisak koja se najčešće spominje u literaturi dolazi pod imenom DASH dijeta (engl. Dietary Approaches to Stop Hypertension).

Istraživanja su pokazala da DASH dijeta koja obiluje mlečnim proizvodima sa sniženim procentom masnoće, voćem i povrćem, može pomoći u smanjenju rizika od hipertenzije. Ona podrazumeva bar 2-3 obroka sa mlečnim proizvodima sa sniženim procentom masnoće, više obroka voća i povrća, prestanak pušenja, ograničen unos masti i adekvatan unos kalcijuma, magnezijuma i kalijuma. Primećeno je da vegeterijanci imaju znatno nižu stopu obolevanja od povišenog krvnog pritiska u odnosu na mesojede, kao i da se krvni pritisak povećava kad promene ishranu i počnu da jednu meso. Hrana koja se preporučuje: riba, voće, niskomasni mlečni proizvodi, hrana s niskim sadržajem zasićenih masti, ekstradevičansko maslinovo ulje i povrće.

Postoji mnogo načina koji stavljaju zdravstveno stanje osobe u korelaciju sa težinom i klasifikovanje istog. Najčešće primenjivan način je korišćenje indeksa telesne mase (BMI).

Indeks telesne mase (BMI) predstavlja meru idealne (zdrave) težine u odnosu na telesnu visinu. Može se izračunati već postojećim kalkulatorima na internetu. A formula za izračunavanje je:

BMI = težina u kg/(visina u metrima)2

Vrednosti BMI:

  • Pothranjenost < 18.5
  • Normalna težina 18.5-24.9
  • Prekomerna težina 25-29.9
  • Gojaznost 30-39.9
  • Ekstremna gojaznost > 40 (+)

BMI se ne koristi u definitivnoj dijagnozi gojaznosti, jer veoma mišićave osobe mogu imati visoke vrednosti BMI-a bez viška masti. Ali za većinu BMI je dobar pokazatelj da li su zdrave težine, sa viškom kilograma ili gojazni.

Za bolju procenu prekomerne masti u organizmu, pored izračunavanja BMI, koristi se i određivanje obima struka, kod osoba sa prekomernom težinom (BMI 25-29.9) i kod gojaznih osoba (BMI 40+).

Generalno gledano, muškarci sa obimom struka od 94cm (i više), i žene sa obimom struka 80cm (i više) imaju povišen rizik za razvoj zdravstvenih problema povezanih sa gojaznošću.

BMI se koristi širom sveta kao jednostavna metoda za procenu zdrave telesne težine osobe u odnosu na visinu. Kao što je gore napomenuto, visok BMI može postajati i kod veoma mišićavih osoba, u tim slučajevima bolji pokazatelj je obim struka.

Zdrav tj. poželjan BMI zavisi i od etničke pripadnosti. Gore napomenute vrednosti se većinski odnose na osobe bele rase. Ukoliko su u pitanju osobe druge puti, vrednosti mogu biti i niže, pa bi to trebalo detaljnije istražiti.

BMI se ne treba koristiti za određivanje zdrave težine kod dece jer se njihova tela i dalje razvijaju. U tom slučaju bi se trebalo posavetovati sa doktorom.

Ukoliko imate višak kilograma ili spadate u grupu prekomerno gojaznih, obavezno se obratiti doktoru za savete o zdravom načinu za gubitak kilograma. Doktor će vam postaviti sledeća pitanja koja se odnose na:

  • Stil života – odnosi se prvenstveno na navike u ishrani i fizičku aktivnost; zatim i na konzumiranje cigareta i alkohola;
  • Druga medicinska stanja – ili lekovi koji mogu doprineti gojaznosti;
  • Vaše viđenje sebe i stav prema kilaži; kao i motivacija za gubitak iste;
  • Porodičnu medicinsku istoriju.

Pored određivanja BMI dodatne analize obuhvataju

  • Merenje krvnog pritiska
  • Određivanje glukoze (šećera u krvi ŠUK) i holesterola u krvi
  • Merenje obima struka

Dodatne analize se moraju sprovesti i zbog procene eventualnih komplikacija gojaznosti.

Faktori rizika

Dakle, pored vidljivih fizičkih promena koje gojaznost donosi sa sobom, postoje rizici za razvoj ozbiljnih medicinskih stanja, poput:

  • Dijabetes tip 2 (šećerna bolest)
  • Insulinska rezistencija
  • Oboljenje koronarnih arterija(angina pektoris)
  • Rak dojkei rak debelog creva
  • Moždani udar (šlog)

Gojaznost definitivno utiče i na svakodnevni život osobe. Može dovesti do ozbiljnih problema u socijalizaciji pojedinca, do depresije ili niskog samopouzdanja.

Uzroci

U najvećem broju slučajeva gojaznost je uzrokovana unosom prekomerene količine hrane i premalo fizičke aktivnosti kod pojedinca.

Ukoliko konzumirate hranu izuzetno bogatu šećerom i mastima, a pritom se minimalno ili uopšte ne krećete, višak energije koju telo dobija putem hrane se skladišti u organizmu u vidu masti.